Čak su spremne i sankcije za nazadovanje na EU putu. No, mnogo je nejasnoća u novim planovima Evrope, jasna je struka.

"Ono što nedostaje jeste jedna šira politička vizija o kojoj nismo čuli mnogo od političara iz Evropske unije. Do sada se jedino oglasio finski predsjednik Alexander Stubb, koji govori o tome da što su veći izazovi pred Evropskom unijom, globalni i unutrašnji, to vizija mora biti veća, inkluzivnija i hrabrija“, rekla je Nedžmina Džananović Mirašija, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Dokument donosi i dramatičan zaokret u uslovima za članstvo. Umjesto dosadašnjih kopenhaških i madridskih kriterija, koji su decenijama mjerili vladavinu prava, Evropska unija se pod vodstvom Ursule von der Leyen transformisala u isključivo geopolitičku uniju.

"U prijedlogu Komisije o tom novom pristupu stoji da više nisu ključni vladavina prava, funkcionalna država i efikasnost institucija, nego je sada ključno strateško opredjeljenje buduće članice i usklađenost njene vanjske i međunarodne politike s vanjskom politikom Evropske unije. To je suštinska promjena“, rekao je Zekerijah Smajić, ekspert za evropske politike i međunarodne odnose.

Zbog geostrateškog položaja, Ukrajina i Moldavija su na brzoj traci. Tu su i Albanija i Crna Gora, koje su najbolje od zemalja Zapadnog Balkana. Ipak, nova strategija uvodi model postepene integracije, što odražava jasan strah unutar zemalja članica od proširenja u punom kapacitetu.

"Ja mislim da u Evropi postoji ozbiljan sukob Komisije s jedne strane i zemalja članica s druge strane. Komisija je puno optimističnija kada je riječ o proširenju. Ne vidim i ne osjećam takav optimizam u zemljama članicama. Kod zemalja članica sada postoji strah od toga šta znači proširenje u punom kapacitetu, s pravom veta i sa zahtjevom za komesara. Bojim se da jedan dio zemalja to neće dopustiti“, smatra Mladen Ivanić, bivši član Predsjedništva BiH.

"I nama se postavlja pitanje da li mi želimo postati članica neke Evropske unije koja je jako slaba i nekoherentna ili želimo postati članica nekog trusta kakav je Evropska unija imala, i to ekonomskog i političkog trusta kakva je EU bila do prije 15 godina? Danas EU to definitivno nije“, dodaje Smajić.

BiH je jako daleko od evropskog puta, poručuju sagovornici, a cijena nečlanstva će postajati sve veća.

"Kakav napredak na EU putu možemo očekivati kada nemamo minimum minimuma, a to je formiranje institucija na nivou BiH? Ako ostanemo s ovim Savjetom u tehničkom mandatu, onda tek ništa posebno ne vidimo, pogotovo što se u zadnje četiri godine pokazalo da nekih ozbiljnijih reformi i spremnosti za EU put nije bilo“, kaže Ivanić.

Iako Crna Gora cilja na punopravno članstvo do 2028. godine, politička realnost kod pojedinih država članica, poput Francuske, Holandije i Njemačke, sugeriše da sigurne većine za ratifikaciju novih ugovora trenutno nema. Evropska unija širom otvara vrata iz geopolitičkog straha, ali unutrašnji mehanizmi zaštite i ukidanje prava glasa mogli bi značiti da će buduće članice u Evropi sjediti samo u čekaonici drugog reda.