Plan Grupe sedam (G7) da na tržište plasira do 100 miliona barela nafte, s ciljem obuzdavanja naglog rasta cijena energenata, odnosi se na preostali dio od ukupno 400 miliona barela iz vanrednog oslobađanja naftnih zaliha koje je u martu koordinisala Međunarodna agencija za energiju (IEA), navodi se u internom dokumentu u koji je Euronews imao uvid.
ADVERTISEMENT
"Od ukupno 400 miliona barela, na tržište je plasirano 326 miliona. Budući da su neke članice premašile svoje prvobitne obaveze, količina od 100 miliona barela navedena u saopštenju G7 može se obezbijediti u okviru već dogovorene mjere, pod uslovom da sve članice ispune svoje obaveze“, navodi se u dokumentu.
Članice IEA podržale su ubrzavanje isporuke nafte dogovorene u martu i završetak tog procesa „što je prije moguće“. O tome je bilo riječi na sastanku IEA i Evropske komisije održanom 7. oktobra.
Pritisak da se proces ubrza uslijedio je nakon ultimatuma iz Vašingtona, koji je od evropskih zemalja zatražio da na tržište plasiraju veće količine sirove nafte i dizela ili da se suoče sa zabranom izvoza dizela.
Svjetska tržišta nafte i dalje su nestabilna zbog poremećaja u snabdijevanju izazvanih krizom na Bliskom istoku, a cijena sirove nafte Brent u četvrtak je dostigla 105 dolara po barelu.
Direktor IEA Fatih Birol izjavio je da se tokovi sirove nafte sa Bliskog istoka značajno oporavljaju. Međutim, isporuke prerađenih naftnih derivata, poput dizela i avionskog goriva, i dalje su ozbiljno ograničene. Dodatni pritisak na tržište stvaraju poremećaji u ruskim rafinerijskim kapacitetima i zabrana izvoza iz Kine.
Na sastanku IEA i Evropske unije svi učesnici podržali su davanje prioriteta zalihama dizela, s obzirom na trenutnu oskudicu na tržištu. Podaci IEA ukazuju na „stvarni fizički poremećaj u snabdijevanju dizelom“.
Nekoliko evropskih vlada već je ispunilo svoje obaveze, dok druge još moraju da završe nacionalne procedure. Iako je politički dogovor postignut, realizacija zavisi od odluka pojedinačnih država o tome kako će obračunavati i stavljati na raspolaganje svoje strateške rezerve.
Grčka, Italija i Portugal ispunili su preuzete obaveze. Zalihe nafte za vanredne situacije u Francuskoj, Njemačkoj, Holandiji i Španiji još se procjenjuju.
Portugal je doveo u pitanje efikasnost načina na koji IEA sprovodi vanredno oslobađanje naftnih zaliha. Ta zemlja poručila je da će razmatrati nove obaveze tek kada sve članice ispune postojeće, uz napomenu da na nivou Evropske unije još nije realizovano oko 50 miliona barela, navodi se u dokumentu.
Grčka, s druge strane, želi da sazna koliko je vremena dosadašnje oslobađanje zaliha, dogovoreno u martu, do sada obezbijedilo tržištu.
Šta se krije iza saopštenja G7?
Interni dokument do kojeg je došao Euronews pojašnjava donekle neodređene formulacije iz posljednjih saopštenja Grupe sedam.
G7 je 2. oktobra saopštio da će ispuniti svoje obaveze koordinisanim plasiranjem 100 miliona barela nafte na tržište tokom četiri mjeseca, pri čemu bi značajan dio dizela bio isporučen već u prvih 20 dana. Ova mjera povezana je sa „neposrednom i potpunom realizacijom“ obaveza preuzetih u martu 2026. godine.
Evropska komisija uputila je Euronews, koji je tražio dodatna pojašnjenja o detaljima najnovije najave G7, na IEA. Međutim, IEA nije odgovorila na pitanja Euronewsa o količinama nafte i prerađenim naftnim derivatima obuhvaćenim planom.
U saopštenju od 7. oktobra G7 je naveo da su učesnici sastanka IEA i Evropske unije „potvrdili svoju posvećenost ispunjavanju obaveza iz zajedničke akcije dogovorene u martu 2026. godine“.
Martovska mjera predstavljala je vanredni odgovor na poremećaje u snabdijevanju izazvane krizom na Bliskom istoku, nakon vojnih napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran 28. februara i zatvaranja Hormuškog moreuza.
Članice IEA prvobitno su se saglasile da tržištu stave na raspolaganje 400 miliona barela nafte. Najveći dio trebalo je da bude obezbijeđen u obliku sirove nafte, dok je od evropskih zemalja očekivano da daju veći doprinos u vidu prerađenih naftnih derivata.
Moguće novo oslobađanje naftnih zaliha
IEA je saopštila da članice i dalje raspolažu sa oko 1,1 milijardom barela nafte u javnim vanrednim rezervama, uključujući više od 200 miliona barela dizela.
Agencija sa sjedištem u Parizu nije isključila mogućnost dodatnog oslobađanja zaliha ukoliko to bude potrebno. Za sada nastoji da obezbijedi plasiranje preostalih količina u okviru mehanizma dogovorenog prije sedam mjeseci.
Prema ocjeni IEA, oslobađanje zaliha u martu već je pomoglo da se nadoknadi dio manjka u snabdijevanju. Ipak, iz Agencije upozoravaju da je tržište dizela i dalje pod velikim pritiskom, zbog čega se oktobarska mjera po svojim prioritetima razlikuje od martovske.
Sljedeći važan politički korak očekuje se 15. oktobra, kada će se sastati Upravni odbor IEA. Tada bi vlade trebalo da usaglase detalje operacije, uključujući količine nafte koje će biti plasirane na tržište, dinamiku isporuka i vrste prerađenih naftnih derivata koje će biti obuhvaćene mjerom.