Evropska komisija predstavila je novi plan za proširenje Evropske unije koji kandidatima omogućava postepenu integraciju i prije punopravnog članstva, ali donosi i strožije mehanizme kažnjavanja za političko i reformsko nazadovanje. Za Bosnu i Hercegovinu to znači mogućnost ranijeg pristupa jedinstvenom tržištu i evropskim programima, ali i snažniji nadzor nad reformama.
ADVERTISEMENT
Dokument „Priprema za širu Uniju“ predviđa da zemlje kandidati mogu ulaziti u evropske programe, agencije i saobraćajne mreže prije formalnog članstva. Građani bi ranije mogli osjetiti konkretne koristi, poput rominga po domaćim cijenama i uključivanja u jedinstvenu zonu plaćanja u eurima.
Cijena ranije integracije je strožije poštovanje evropskih pravila. Evropska komisija predlaže smanjenje finansiranja i ograničavanje prava glasa u slučaju nazadovanja, a određene mjere mogle bi se primjenjivati i godinama nakon ulaska u EU.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kaže da EU može primiti veći broj članica, ali da se moraju riješiti izazovi u oblastima poput vladavine prava i lojalne saradnje.
"Naša procjena je da EU može primiti veći broj članica, međutim postoje oblasti u kojima vidim izazove koje moramo riješiti. Jedna od njih se odnosi na vladavinu prava i načelo lojalne saradnje, gdje predlažem snažne mehanizme za sprečavanje nazadovanja, uključujući smanjenje finansiranja ili ograničavanje prava glasa“, rekla je Kos.
Za BiH bi pristup jedinstvenom tržištu mogao donijeti značajne ekonomske koristi, smatra generalni sekretar Evropskog pokreta BiH Haris Plakalo.
"Pristup jedinstvenom tržištu može da bude vrlo efektivan prema bh. privredi, industriji i trgovini. Imamo priliku da se otvore velika tržišta“, rekao je Plakalo.
Istovremeno, upozorava na moguće nove političke pritiske.
"Evidentno je da ćemo imati velikih problema u narednom periodu i opet će se ucjenjivati evropskim putem kako bi se ostvarili određeni interesi“, dodao je Plakalo.
Političari u BiH različito gledaju na novi evropski okvir.
Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković smatra da evropski put zemlje koče politički i geopolitički uticaji.
"Geopolitički imamo te ruske uticaje koji to koče. Evo, čuli ste Dodikovu najavu i danas da oni neće u Evropsku uniju, neće besplatne pare i plan“, rekao je Konaković.
Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac, s druge strane, dovodi u pitanje privlačnost Evropske unije.
"Na globalnom političkom planu, ko danas posvećuje pažnju EU? Malo ko. Složit će se sa mnom šta je danas EU – neka težnja i nešto što se izlízalo u potpunosti“, rekao je Košarac.
Dok se u BiH vode političke polemike o evropskom putu, Crna Gora pokušava iskoristiti svoju povoljniju poziciju i približiti se članstvu. Cilj Podgorice je da zaključi pregovore do kraja 2026. godine.
Specijalni izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec smatra da bi novi pristup mogao učiniti proces proširenja efikasnijim.
"To je pokušaj da proširenje bude efikasnije. Crna Gora ima dobru poziciju, ali svaka pozicija je teška. Mislim da će biti dobro za Zapadni Balkan da Crna Gora uđe u EU i mislim da je blizu da ostvari svoj cilj“, rekao je Šarec.
Novi pristup podrazumijeva i intenzivniji monitoring pravosuđa, borbe protiv korupcije i slobode medija. Napredak u tim oblastima bit će važan i za oktobarski izvještaj Evropske komisije, koji bi trebao biti objavljen 28. oktobra.
Za BiH novi okvir donosi i priliku i veću odgovornost – raniji pristup evropskom tržištu, ali i strožije posljedice u slučaju političkog i reformskog nazadovanja.